Marija Barić Đurđević
Dobri ljudi, hvala vam jer ste dobri!
Podižem novac, vraćam se u menzu i opet čekam red. Da stvar bude bolja, nažuljale su me cipele. I napokon dođem, najedem se i odlučim otići do Ljubljanice riješiti stvar s pokazom. Dolazim do okretišta i, gle čuda, rade do pola 16, a sada je ravno 16. Već polako plačući nad svojom sudbinom, ulazim u tramvaj pa izlazim jer odlučim ući u dućan kupiti kavu kako bih mogla izdržati noć. I da, sada ide još jedna tragedija...