Levoruki disko rokenrol elektro boj bend otkriva kako uspjeti kao mladi umjetnik na Balkanu
Nakon rasprodanog koncerta u Zagrebu, odlučili smo porazgovarati s članovima benda Buč Kesidi o studentskom životu, glazbi te mogućnostima za ostvarivanje karijere u regiji.
Nakon rasprodanog koncerta u Zagrebu, odlučili smo porazgovarati s članovima benda Buč Kesidi o studentskom životu, glazbi te mogućnostima za ostvarivanje karijere u regiji.
Luka Racić, 25-godišnjak i 23-godišnji Zoran Zarubica duo su koji čini Buč Kesidi, levoruki disko rokenrol elektro boj bend iz Pančeva, kako se sami opisuju. Iako iza sebe već imaju debi album Posesivno-ospulsivni hospul, široj su javnosti postali poznati nakon izlaska albuma Euforija, koji su najavili singlovima Nema ljubavi u klubu, Đuskanje ne pomaže i Tiho.
Album je primio niz dobrih kritika, a nedavno je nominiran za najbolji IMPALA nezavisni europski album godine Nakon rasporodanog koncerta u Zagrebu odlučili smo s dečkima popričati o studentskom životu, glazbi te mogućnostima za ostvarivanje karijere u regiji.
Prije nekoliko mjeseci bili ste prateći bend Artan Liliju u Zagrebu, a sada ste sami rasprodali koncert. Kako je bilo svirati u Zagrebu i kakva je publika?
Bilo je baš dobro i publika je strava reagovala! Isto kao i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i ostalim gradovima koje smo stigli da obiđemo do sad, ljudi su đuskali, pevali na sav glas i uživali. Jedva čekamo da se vratimo i sviramo ponovo.
Većina popularne glazbe propagira izlaske i kulturu izlazaka. Po vašem mišljenju, je li došlo do zasićenja takvom pozitivnom propagandom i kako se vaša glazba odrazila u takvom društvenom ambijentu?
Verovatno publiku privuče đuskava i zabavna muzika, a smislen tekst ih zadrži i povuče da se vraćaju pesmama. Delom smo inspirisani popularnom muzikom, a delom smo imali i da je prokomentarišemo. Izlazimo zbog nečeg drugog, znamo svi zbog čega, a Euforija pokušava da priča o tome neposredno i otvoreno.
Često se spominje kako su milenijalci clubbing generacija. Je li to stvarno tako? Otkud inspiracija za album i kako izgleda vaš idealni izlazak?
Kapiram da su jednako izlazili i stariji, ali su verovatno ti izlasci izgledali drugačije. Ne znamo kako je to tada izgledalo, mi smo pričali o tome što se dešava oko nas sada, odatle i inspiracija za album. Idealni izlazak verovatno izgleda tako što se spontano lagano napijemo, ali ne ubijemo i onda se družimo i zezamo negde sa bliskim prijateljima i novim zanimljivim ljudima, i na kraju se niko ne vraća sam kući.
Opjevali ste subotu i nedjelju. Što se događa u Srbiji od ponedjeljka do petka (ozbiljno i neozbiljno) i hoćemo li uskoro đuskati na to?
Verovatno kao i svuda, čeka se vikend i đuskanje. Ali kapiram da stvari koje smo opisivali u pesmama mogu da se dese bilo kog dana, nama se dešavalo da to bude i utorak uveče ili petak ujutru.
Načuli smo da studirate. Što studirate i usklađujete karijeru i obrazovanje?
Luka studira ETF, tj. Elektrotehnički fakultet, a Zoran pozorišnu režiju. Obojica smo pri kraju studija tako da nemamo više skoro uopšte obaveza tamo i onda stižemo da se bavimo bendom.
Za kraj, dečki imaju poticajnu poruku za sve mlade bendove, odnosno mlade općenito koji žele izgraditi karijeru na Balkanu:
– Pristupajte sa stavom da sve može. Ljudi ovde su, izgleda, navikli da veruju da ništa ne može, ali to često nije istina, samo treba hrabrosti i treba pogurati. Što se tiče muzičara konkretno, dobre pesme su uvek na prvom mestu, a onda odatle gradite i neki imidž koji će predstaviti i izreklamirati te pesme. I obavezno nađite dobrog producenta, mnogo znači kada imate nekog ko sa strane može da vam da komentar i pomogne da brže napredujete.
