Studentski prosvjedi u Beogradu
Ukidanje apsoloventske godine te naplaćivanje dodatnih bodova? Pročitajte što je još potaknulo studente u Beogradu da reagiraju prosvjedom te koji su njihovi zahtjevi.
Ukidanje apsoloventske godine te naplaćivanje dodatnih bodova? Pročitajte što je još potaknulo studente u Beogradu da reagiraju prosvjedom te koji su njihovi zahtjevi.
Portal S4S porazgovarao je sa studenticom master studija Socijologije na Filozofoskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Mariju Jakovljević, o prosvjedu studenata koji se trenutno održava. Ove akademske godine, studenti Sveučilišta u Beogradu suočili su se s nekoliko problema i odlučili reagirati na njih. Neki od tih problema su naplaćivanje dodatnih ESTC (ECTS) bodova i ukidanje apsolventske godine Na studentskom Zboru, održanom 1. listopada na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, izglasani su jedinstveni zahtjevi studenata i izabrane su radne grupe za specifične zadatke.
S4S: Marija, što je bio glavni okidač za aktiviranje studenata i početak prosvjeda? Koji su glavni problemi?
Za razliku od protesta koje si pomenula u uvodu, ovaj se trudi da bude „apolitičan“, što je u biti pogrešno i nemoguće. No to nije toliko čudno, kada se ima u vidu fragmentiranost društvenih grupa u Srbiji, hegemoni neoliberalni diskurs u medijima i na kraju skaradne bolonjske studije koje nikako ne doprinose razumevanju društvenih problema, čak i ako studirate neku društvenu nauku. Trenutno su studenti na redu za „dranje“ i to ih je najzad mobilisalo. Negde usred septembаrskog rokа pojavila se informacija o naplati svаkog bodа koji se prijаvi preko 60 ESTC, bez obzirа nа budžetski stаtus studenаtа/kinjа. Ove informacije nisu okačene u odeljku gde se redovno kače vesti, već u okviru pravnih akata, pa su studenti o tome saznali putem glasina. Postavljena je i gornja granica, tako da se maksimalno može prijaviti 70 bodovа po godini, s tim dа se plаća sve preko 60 bodova. Ranije se moglo prijavljivati i preko 70 uz molbu, što je posebno važno za završnu godinu ako imate neki ispit od ranije, a dešavalo se da profesorski predmeti naprave zbir preko 60, a ako se uzmu u završnoj godini, obzirom da studente niko na vreme ne obavesti o uslovima u vezi sa ovim setom predmeta, mogu napraviti i zbir preko 70. To je bar situacija na Filozofskom.
Druga stvar je odluka o ukidanju apsolventske godine, koja je još ranije doneta, ali zvanični studentski predstavnici nisu blagovremeno obavestili studente niti se iko time pozabavio. Do sаdа je student koji bi upisаo četvrtu godinu u stаtusu budžetskog finаnsirаnjа imаo prаvo i nа još jednu dodаtnu godinu u tom stаtusu. Međutim od 2014. tа mogućnost je ukinutа, tako da studenti sada moraju da plaćaju sve poene koje prenose u petu godinu, a pored toga gube pravo na dom i povlašćenu cenu menze.
Treći problem kojim su se pozabavili studenti je povećanje prijave ispita s 3,5 € na 3,9 € po gruboj proceni. Pritom nije jasno kakve troškove ima fakultet pa naplaćuje sve prijave ispita osim prve koja je besplatna, obzirom da se prijava vrši elektronski, a za polaganje fakultet ne obezbeđuje nikakav materijal. Studenti zato zаhtevаju dа zаvršаvаju studije pod istim prаvilimа kojа su vаžilа kаdа su oni upisаli fаkultet. Dakle ništa radikalno.
S4S: Na koji način funkcionira Zbor a na koji SKONUS?
Zbor je otvoren za sve i odluke se donose direktno demokratski – svi učestvuju u predlaganju tačaka dnevnog reda, raspravi i glasanju. Radne grupe predlažu aktivnosti o kojima se glasa na zboru i realizuju ih. Delegati, koji se stalno smenjuju, ispostavljaju odluke zbora upravi.
SKONUS je zakonom regulisano studentsko telo koje čine predstavnici studentskih parlamenata. Ova studentska tela su tako postavljena da ili imaju pravo da samo daju mišljenje ili mogu i da glasaju ali su uvek u manjinii i tako ih je uvek moguće preglasati u telima koja čine profesori i predstavnici države. No pored toga, njih često čini pomladak raznih političkih partija, neretko baš onih na vlasti, tako da se oni zapravo ni ne suprotstavljaju vladajućim obrazovnim politikama. Zbogo toga se javila potreba za samoorganizovanjem putem zbora, kome svi treba da imaju pristup, koji je nehijerarhijski i ne dozvoljava uticaj partija.
Zanimljivo je da je ovo prva blokada koju je podržao i Studentski parlament na Filozofskom, nakon mnogo neuspelih pokušaja pregovora sa upravom. Ranije, dok su u njemu bila partijska deca, tako nešto je bio nezamisliv scenario. Dekan je odmah požurio da izda saopštenje kako se parlament time diskreditovao i kako nije legitiman. Za upravu legitimnost očigledno znači pokoravanje njenoj tiraniji i nedovođenje u pitanje postojećeg poretka. Jako je važno što su svima postala jasna formalna ograničenja parlamenta i što su parlamentarci solidarno pristupili samoorganizovanju.
S4S: Koji su vaši zahtjevi?
Prvobitni zahtevi su bili sledeći:
1) dа se budžetskim studentimа, kаo i do sаdа, prijаvljivаnje preko 60 bodovа ne nаplаćuje, kаo i dа se ne oduzimа mogućnost prijаvljivаnjа preko 70 bodovа.
2) vrаćаnje budžetski finаnsirаne produžene godine zа sve studente koji su ostvаrili budžet upisujući četvrtu godinu
3) dа prvа ispitnа prijаvа bude besplаtnа zа sve studente, а dа se drugа i svаkа nаrednа ispitnа prijаvа plаćа 100 RSD, zа rаzliku od dosаdаšnjih 420 RSD
4) dа studenti koji su upisаli fаkultet 2006. godine nаstаve dа studirаju po stаtutu iz 2006. godine
Tokom nekoliko diskusija su u izvesnoj meri modifikovani:
-da budžetski studenti neće plaćati nikakve troškove, bodove za prijavljivanje, potvrde, prijavu ispita, izdavanju diplome itd.
-da samofinansirajući studenti neće plaćati ništa osim školarine, isto sve kao i budžetski iznad
-da se cena ESPB boda smanji sa 1975 din, na 1500 din
-da budžet bude 48 bodova
-da su sve ove stvari zagarantovane u naredne četiri godine
-da svi studenti završavaju studije po programu i pravilniku po kom su ih upisali
– ostalo je da se utvrdi koliko bodova za prijavljivanje se traži da se dozvoli, ideja je da to bude 90 kao sto je po bolonji, ili recimo 75, a više od toga sa molbom, a da četvrta godina može više od 75 bez molbe…
S4S: Koliko je studenata uključeno u cijelu priču? Znamo da je mjesto organizacije uglavnom na Filozofskom fakultetu, što je s ostalim fakultetima u Beogradu?
Ne postoji precizna evidencija koja bi mogla reći koliko je studenata uključeno. Masovnost fluktuira, najviše ljudi se pojavi na protestu. U blokadi je i Fakultet političkih nauka. Filozofski ima radnu grupu za saradnju sa drugim fakultetima, najviše se sarađivalo sa VIŠERom, Filološkim i Geografskim.
S4S: Što je s ostalim sveučilištima u Srbiji? Hoće li i oni, po tvojim saznanjima, reagirati na novonastale probleme?
Protesti su bili u i Subotici, Novom Sadu i Nišu. Međutim, oni nisu međusobno koordinisani, slaba je komunikacija i u okviru jednog univerziteta, a pogotovo unutar zemlje. Rekla bih da je glavni problem nedostatak vremena, ali i još uvek neizgrađena infrastruktura unutar pokreta.
S4S: Kako je Ministarstvo reagiralo na vaše zahtjeve?
Ministarstvo je „pregovaralo“ samo sa SKONUSOM. Ono daje preporuke fakultetu što se tiče onih zahteva koji su upućeni upravi, ali to su samo preporuke i ništa više. Još uvek se čekaju konačne odluke Ministarstva i uprave.
S4S: Što očekujete? Koji su daljnji planovi?
Situacija je prilično neizvesna. Ministarstvo će sigurno napraviti neke ustupke, ali to je, kao i uvek do sada, krpljenje rupa, temeljni problemi se ne rešavaju. Budimo realni, i nemoguće ih je rešiti u ovakvom sistemu. Što se blokade na Filozofskom tiče, ona se može prekinuti na bilo kom zboru, ako se to izglasa, čak i ako se zahtevi ne ispune, u suštini zavisi od toga koliko je studenata aktivno uključeno u razne aktivnosti koje održavaju blokadu. Pored toga, značajan faktor su i neslaganja unutar pokreta u vezi sa širom političkom/ideološkom pričom, što svakako može dovesti do rascepa. No blokada nikako nije kraj priče, i pre nje su postojale grupe koje se bave analizom aktuelnih društvenih, pa i studentskih pitanja i one će nastaviti sa radom.
S4S: Razne promjene u obrazovnim politikama i strategijama u sektoru obrazovanja Republike Hrvatske su također rezultirale nepovoljno po naše studente. Što bi nam poručila?
Iako postoji hitnost za saniranjem određenih posledica aktuelnih politika, temeljna stvar je da studenti razumeju transformativni proces u polju visokog obrazovanja, ali i širem društvu i da se pozicioniraju shodno tom kontekstu. To znači povezivanje sa drugim društvenim akterima koji takođe trpe posledice neoliberalnih politika, tu pre svega mislim na radnike u privredi i kulturi. To se svakako ne može postići u startu kada treba krenuti od konkretnih izvodljivijih zahteva, ali u perspektivi se mora raditi na povećanju pritiska na vlasti, kako bi se sačuvale sve one socijalne beneficije i radnička i studentska prava koja se ukidaju. Inače ovakvi sporadični protesti, koliko god eksplozivni bili, nemaju dugotrajnog efekta i svake godine će se ponavljati ista priča. Mi već godinama svedočimo tome. Neizostavno je da se studenti samoobrazuju, da razumeju društveni, ekonomski i politički kontekst i da uče iz iskustava studentskih pokreta širom sveta u poslednjih desetak godina. Najgora stvar koja može da se desi je da studenti ostanu zatvoreni u svoj mikrokosmos, jer tada niti adresiraju prave probleme i njihove uzroke, niti zadobiju podršku šireg društva.
