Šminka čini razliku – između srednje škole i fakulteta
Oprostite snažne, samostalne žene, ali ja nisam bezveze sjedila 20 minuta ispred ogledala izvlačeći eyeliner „samo za sebe“.
Oprostite snažne, samostalne žene, ali ja nisam bezveze sjedila 20 minuta ispred ogledala izvlačeći eyeliner „samo za sebe“.
Ne znam jesi li ti bila ta djevojka koja je u srednjoj školi dolazila u riflama, lijepoj majici, finim cipelama i full šminkom. Ili onaj lik koji je svaki dan bio friško obrijan, isto u riflama, finim cipelama i s još finijim parfemom. Ja nisam bila ta cura koja se sređivala za školu. A mogu vam i sa sigurnošću reći da nisam lik koji je dolazio obrijan. Nikada mi nisu bile jasne te djevojke koje bi se dizale dva sata ranije samo kako bi se fino spremile. Bila sam tip osobe koji se ustaje 10 min prije nego što treba krenuti, čisto da se obučem i da stignem obaviti sve što trebam u toaletu.
Sada kad idem na faks, već treću godinu, malo su se stvari promijenile. Sada se šminkam za faks. Ne sređujem se baš previše jer nosim samo crno, pa ono…
Kada postaneš student postaje ti jasnije da bez neki stvari ne možeš živjeti. Ja mogu živjeti bez šminke, ali ne mogu živjeti bez kave. Ako ne popijem kavu ujutro već me dva sata nakon ustajanja krene probadat glava. I onda me par cura znalo pitati: „Jel se ti ustaješ dva sata ranije samo da bi se našminkala?“ Ne, drage moje djevojke, ustajem se 45 minuta ranije kako bih popila kavu, ali uz to se našminkam. „I dovoljno ti je 45 min?“ I više nego dovoljno.
Ali najviše volim one cure: „Pa tebi uopće ne treba šminka.“ U trenucima kad su mi to govorile, ja sam, naravno, bila našminkana. Također, one koje te pitaju: „Koga pokušavaš zadiviti?” Sve. Apsolutno sve želim zadiviti. „Za koga se šminkaš?“ Za sve.
I onda ti dođe ona jedna osoba i kaže: „Imaš prišt na čelu.“ Hvala na tome, nije da sam ga 20 minuta pokušala prekriti, ali nema veze. Nabij mi to na nos.
Stvar je u tome što svaki puta kad pitate neku žensku za koga se našminkala, ona će preokrenuti očima i reći da se našminkala samo za sebe. TO NIJE ISTINA. Sjedi dva sata ispred ogledala i kaže da se šminkala za sebe. Moš' mislit. Oprostite snažne, samostalne žene, ali ja nisam bezveze sjedila 20 minuta ispred ogledala izvlačeći je*eni eyeliner „samo za sebe“. Izvlačim taj wing na eyelineru u nadi da ću jedan dan odletiti od vaših sranja. Našminkam se za druge, zato što se sama sebi sviđam kad se našminkam. I volim kad dođem pred faks i moj kolega me pogleda, samo kaže „SLAY“ i nastavi dalje. Hvala, kolega, to sam htjela.
Ali ono što svakako ne volim je kada se mi cure ne našminkamo pa ti dolaze ljudi i pitaju te jesi li u redu. I onda im odgovorim da jesam i onda naravno iznesu tu činjenicu kako se nisam našminkala. Ljudi, nije mi se dalo je*avat s tim. Htjela sam popit kavu na miru. Nikada neću zaboraviti kada se moja najbolja prijateljica nije našminkala pa su ju svi prije predavanja ispitivali je l' bolesna.
I to je razlika između fakulteta i srednje škole. Ako u školu dođeš nenašminkana (ili ako si muško – neobrijan) onda te svi gledaju s nekim gađenjem i osudom. Ako jedan dan nisi došao/la u riflama nitko te neće čudno gledati. Ako nisi oprao/la kosu – nema veze.
Na faksu ljude boli briga. Pogotovo kad si treća godina. Kad dođeš na predavanje u tajicama, čizmama i kavom u ruci, svima je sve jasno. Zato što su i oni studenti. I znaju da umireš iznutra i da si u osam ujutro izgubio/la volju za životom.
