Ima se, meže se, 'vala dragom Bogu

Na dvije stvari posebno obraćam pažnju: bankovni račun i liste s rezultatima kolokvija na stranici fakulteta. Eh, kad bih mogao reći da me ova druga stvar u tolikoj mjeri obraduje kao stanje bankovnog računa sredinom svakog mjeseca... Ali što je, tu je! Kako na fakultetu jedna decimala čini razliku, tako je i s bankovnim računom. Pošto donekle (da se ne hvalim previše) dobro balansiram između studiranja i posla, smatram da mogu spiskati zarađenu plaću kako hoću. Jesam li u krivu? Naravno da jesam! Da previše ne duljim, sredinom svakog mjeseca, kada me Student servis obraduje uplatom na račun počinje Seke Odak razdoblje Ima se, meže se, 'vala dragom Bogu koje traje nekih šest do sedam dana dok ne spiskam cijelu plaću. U kratkih pet situacija ovako vam to izgleda u mom slučaju:  

1. Ima se, meže se za kavu i cedevitu

Uobičajeno je da prebirem siću po novčaniku pokušavajući platiti jednu kavu samo kako bih ublažio gorak okus loše napisanog kolokvija na nepcu. U scenariju ima se meže se piše sljedeće: s friško podignutih 100 kuna iz bankomata dolazim u kafić i naručujem kavu i cedevitu. Konobarica mi upućuje what the fuck pogled i potvrđuje moju narudžbu. Zadovoljno ispijuckam naručeno, a na kraju dobivam još jedan what the fuck pogled dok plaćam s novčanicom od 100 kuna – „Mani me se imam para."

2. Ima se, meže se za pizzu tri puta tjedno

Ma, zajebi menzu, bila je plaća! Zašto platiti cijeli menu 7 kuna kada mogu naručiti pizzu i platiti ju 40 kuna? Već tri godine iz iste pizzerije naručujem istu pizzu. Tri godine živim na istoj adresi i tri godine se isti tip javlja na telefon. U kratkim crtama ovako izgleda svaki razgovor: 

• Pizza lover Luka: Dobra večer, može jednu srednju margheritu na adresu Ulica Ljubitelja Pizze 19B?                                                                                    
• Pizza guy: D kao Dubrovnik?      
• Pizza lover Luka: Ne, B kao Bjelovar.
• Pizza guy: Okay, za pola sata stiže! 

Give that man a medal!  Možda jednog dana Pizza guy konačno shvati da nije D već B, dotad samo neka oni meni dostave pizzu. 

3. Ima se, meže se za pizdarije koje mi ne trebaju

Ne znam hoću li ikad pobijediti potrebu za impulzivnim kupovanjem nepotrebnih stvari. Jednom prilikom, lutajući po Lidlu i trošeći plaću na slatkiše, naiđem na neki set za aromaterapiju koji košta ravno 60 kuna (sorry Tody, nije 59,99). U kutiji jedna aroma lampa, 6 eteričnih ulja, dvije lučice i dvije drvene kuglice za koje ni danas ne znam čemu služe. Uzmem kutiju za police, okrećem, gledam sadržaj i mislim si, treba li mi ovo stvarno u životu? Hmmm, paaa možda bi mi moglo poslužiti pri učenju. U 90% slučajeva sam nervozan kad treba krenut učiti. Ovako ću se lijepo „sčilirat" uz fine mirise i bit će mi lakše učiti. Ajde, kupim ja to i zadovoljno odšetam iz Lidla s vrećicom punom slatkiša i setom za aromaterapiju. Mislite da je funkcioniralo? Je, đavla! Toliko sam se „sčilira" da bi svaki put kad treba krenut učiti zaspao. I tako set za aromaterapiju trenutno skuplja prašinu negdje na polici, a još nisam isprobao sva eterična ulja (tragedija)...

4. Ima se, meže se za VSCO filtere

Pošto volim fotkati svakojake stvari, volim imati i dobar filter za fotku. Ovaj slučaj je već problem jer mama popizdi kada doma dođe račun za mobitel. Super je kada na Google play trgovini možeš kupiti nešto pa ti to dođe na naplatu s mjesečnim računom za pretplatu. Da, super je ako kupiš jednu stvar koja košta 8 kuna pa mami podvališ foru da si potrošio malo više interneta. Ali kad doma dođe račun uvećan za 40 ili 55 kuna, to baš i nije super. No dobro, bila je plaća i ima se, meže se, 'vala dragom Bogu pa namirim tih 40-55 kuna skoro svaki mjesec. 

5. Ima se, meže se za robu koja nije na sniženju

Naravno da štedim kupujući robu kada je sniženje. Mislim, trudim se. Dvije stvari koje nisu na sniženju ne bi trebale naškoditi preživljavanju do sljedeće plaće. Uredno odredim limit koliko smijem potrošiti, no problem nastaje onog trenutka kada ušetam u trgovinu jer se te dvije stvari se na kraju pretvore u pola trgovine. Kao što mi konobarica uputi what the fuck pogled, ista stvar je i s blagajnicom. Nema veze, sad sam kupio pa zato sljedeći mjesec neću. Stisnut ću se do sljedeće plaće nekako. 

I tako, nakon sedam dana pogledaš bankovni račun, otvoriš novčanik i doživiš dva srčana. Otvoriš frižider, shvatiš da su ti ostala dva jogurta od kojih je jednom istekao rok trajanja i nešto malo parizera. Što je, tu je – nastavljam raditi za novu plaćicu i idem u menzu prebirati sedam kuna za menu. I da, definitivno će mi za nadolazeći kolokvij trebati nova knjiga! You know what I mean – joker zovi: mama. Možda je vrijeme da ozbiljno počnem shvaćati članke o upravljanju svojim financijama.