„Studenti su svuda isti, mladi, puni elana i narkotika u organizmu"

Za one koji ne znaju, Dnevnjak je humoristična emisija Radio-televizije Vojvodine koja YouTube sferama osvaja u sve većem broju i hrvatske gledatelje. Iz dana u dan povećava se broj poklonika koji su upoznati s dijalozima iz famoznog Sukoba studenata privatnog i državnog fakulteta, monolozima naduvanog lika, apsolventskim izgovorima, bahatom omladinom u klubu, studentskim problemima i tako dalje, stoga smo odlučili popričati s Damirom Jovanovićem (aka Aljoša Kićanski, na fotografiji se nalazi u sredini) kako bi dublje ušli u suludi svijet Dnevnjaka te u kreativan umni nered kolektiva koji radi na čuvenim emisijama.

Vjerojatno te, lijepo rečeno, hvata na proljev kada vam postavljaju ovakva pitanja, ali moram. Otkud sve crpite ideje?

Deo tekstova napišemo dok mesečarimo, a deo napiše doktor Vasilije Glomazić iz Han Pjeska pa nam pošalje kurirskom službom, mi samo poštarinu platimo jer je on jedan divan čovek.

Kakav je mentalitet ljudi koji su najčešće izvor vaše inspiracije?

Pa prilično šaramo sa temama, mada generalano, studenti su nam ciljna grupa tako da gledamo najviše tu da gađamo. Nije bitno kakav je mentalitet ljudi, studenti su svuda isti, mladi, puni elana i narkotika u organizmu.

Koliko vam u prosjeku treba vremena da napravite jedan video? Koliko improvizacije ima u njima?

I to zavisi. Nekad odvalimo iz prve skeč, mada je to zaista retko. Recimo, u proseku od 2 do 3 sata jer nemamo nikakve probe pre snimanja, samo dođemo i udri. Tekstovi, naravno postoje, pišemo ih, sve je to lepo na papiru, ali uvek postoji improvizacija na samom snimanju. Pa da ne postoji improvizacija, ne bismo radili ovaj posao. Ako ćemo u procentima, na početku je bilo 20% improvizacije, sada je to već 40%, a verujem da od sledeće sezone nećemo ni pisati. Inače, skeč Napušavanje konobarice potpuna je improvizacija, našli smo se u kafiću i upalili kameru.

Imamo tu naduvanog lika, švalere, studenta kojem su voćkice život upropastile, ozbiljnog lika u vezi, papučara... Koliko se vi sami možete prepoznati u situacijama svojih likova?

Ne prepoznajemo se mi u tim likovima, mi samo dobro prepoznajemo to kod drugih ljudi, a mi smo lično uzorni građani države Srbije, budžetski studenti, uzorni očevi, sinovi, braća, ustajemo starijima u gradskom prevozu itd. Naravno da se prepoznajemo, pola toga nam se desilo stvarno u životu, nije sve, naravno, jer da je sve, ne bi sada davali intervju, nego bi šetali u ćeliji po zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

U kratkim crtama – mentalitet Vojvođana. Kao, nećemo ih sve svrstavati u isti koš, ali bam, ipak budemo. S kojim se osobinama Vojvođana najčešće sprdate?

Mislim da smo se sa mentalitetom Vojvođana najmanje sprdali do sada. Bilo je Ličana, Crnogoraca itd, ali Vojvođana zaista malo. Postoji ideja za skeč koji ćemo realizovati, samo se naravno ne zna kad, jer smo lenja bagra, naime, reč je o skeču Huligan iz Karlovačke gimnazije, što je zaista osvrt na tipičan vojvođanski mentalitet. Za one koji nisu upućeni, u karlovačkoj gimnaziji su fazon svi odlikaši, tako da bi ovog huligana verovatno radili u fazonu da je 4.90, pravi buntovnik.

Ponovno u kratkim crtama. Karakteristike prosječnog studenta u Srbiji.

VEZANO

Klizanje, pokloni za posjetitelje i after party: nezaboravna studentska zabava na ledu u Zadru

---

Sirotinja. Nezdrav život i puno bubuljica.

Hoće li prije Aljoša završiti faks ili Sreten Ćića Srećković?

Aljoša će završiti, kapiram, trideset fakulteta do kraja ove sezone, videćemo, a Sreten ne sme završiti, pa samim tim i neće.

Koliko se kao ekipa družite nakon snimanja? Preferirate li druženja u Aljoša-kafanica stilu ili Ćića-kafančuga stilu? Ili kombinirate?

Ranije se izlazilo tu i tamo, a sada je to samo namenski, kad moramo, kad je nešto organizovano jer je postalo neizvodljivo izaći u grad, a da ne opališ sto selfija sa ljudima, što nam u suštini nije naporno, ali remeti proces uništavanja organizma drogom i alkoholom, tako da uglavnom blejimo po stanovima ili sa ženama kući, po pravoslavlju. Svaki dan smo zajedno, poubijaćemo se na kraju sigurno.

Hipotetski, nekome iz vašeg kolektiva padne na pamet da bi mogli malo i Hrvate ubacit u cijelu priču. Što vam prvo pada na pamet, koje bi stereotipe ismijali? Ili ste možda imali neku komičnu situaciju s Hrvatima koju bi mogli iskoristiti?

Imali smo skeč već nešto sa uvođenjem sankcija gde je postojao taj ministar koji je iz Hrvatske, ali mislim da posle toga nikad nismo imali ništa slično, a i taj skeč je prilično mlak bio. Biće verovatno, stihijski mi to pišemo, hiperprodukcija, tako da će naleteti nešto sigurno. Shvatamo da nas gledaju u Hrvatskoj, ali nismo sigurni koliko je velika ta populacija publike. Voleli bismo doći svakako da se opijemo tu kod vas i da pevamo Dječake i Kišu Metaka.

Uočih da neki od vas slušaju Kišu Metaka, jeste li razmišljali o nekoj suradnji s njima?

Imali smo jednu ideju za rap battle skeč, gde smo između ostalog hteli da pozovemo i Kišu metaka, zajedno sa još par bendova, ali je ostalo na priči. Verujem da ćemo sarađivati u budućnosti, što da ne.

Koristite li prave opijate pri snimanju videa?

VEZANO

Osnovnoškolci oduševili video radovima o integraciji izbjeglica, pogledajte što su snimili

---

Ju, taman posla.

Komunicirate li sa svojim vjernim sljedbenicima preko društvenih mreža? Jeste li imali kakvih kaotičnih zgoda s fanovima na ulici?

Komuniciramo koliko možemo. Nemoguće je baš svakom odgovoriti, ali nije ni da sinujemo poruke bezobrazno. Na ulici je haos ljudi, Novim Sadom ne možemo hodati normalno, to svakako, ali nije bilo nekih negativnih iskustava. Žele se izljubiti, pružiti ruku, opaliti selfi, sve normalno. Napravili smo nedavno bazu statista tako da smo omogućili svakom ko želi da bude u skeču, može da se prijavi, jedini uslov je da ima 18 godina, da se baš ne šalimo sa decom.

Možemo li očekivati neku filmsku ekranizaciju Dnevnjaka u budućnosti?

Mi smo jedan film već napravili, samo što nije emitovan, niti smo sigurni da li će biti emitovan. U budućnosti svakako planiramo film, mada se sve više govori o tome kako seriju neku da napravimo.

Nastavljamo istim tempom, samo drugačijim. Hoho. Kako je studirati u Srbiji?

Pola ekipe je već završilo fakultet, druga polovina je na kraju, tako da se može reći da smo mi manje-više taj period života prošli. Klasika, jedeš u menzi, živiš sa soma ipo dinara nedeljno i do jaja ti je. Najlepši period života, nema tu filozofije.

Za kraj, poruka našim čitateljima.

Neka se drže braća. Kad završe faks, obavezno negde preko, u EU. A čekaj, vi ste već u EU. Onda ništa. Uzdravlje.